Osmeh je moje pitanje i moj odgovor. Ja mogu, ali neću da govorim. Jer kad se osmehujem, niko ne zna da li je to znak ignorisanja ili znanja, naivnosti ili iskustva, slabosti ili snage.
Tako o meni mogu misliti svašta, a ne znati ništa.
Ljutim se, eto! Ko gubi, ima pravo da se ljuti. Ili bi mozda to sad trebao da budes ti? Ko je ovde na gubitku, u opste? Mora da smo oboje.
“
| — | (via maleckaponoczvecka) |
“
| — |
Poslušaj me kad ti kažem sve sam probala Ma sve ti nebo vrati i zapamti svaki dug A čujem da ljubiš i kažu mi ljudi da briga te |
